петак, 08. мај 2020.

МЛАДИ ПЕСНИЦИ - НАЂА ПЕЈАКОВИЋ


Нађа Пејаковић, рођена 15. фебруара 2010 године у Београду, ученица четвртог разреда Основне школе „Филип Вишњић“. У слободно време пише песме, чита књиге и игра одбојку. 
За себе каже да воли да пише песме, јер тако пусти машту на вољу. Члан је песничке радионице "Млади песници" коју води Миланка Берковић.

Живи са родитељима и братом у Београду.










СМЕШНА ПЕСМА
Да ли сте чули, децо,
за љубичастог зеца
отишао још јуче
на реку да пеца?
Пецао је рибар зека
тако из дана у дан,
али уместо рибе
упецао је кишобран.
Кад кишобран угледа,
зека се гласно смејао,
одустаде од пецања
па шаргарепу појео.

ЉУБАВ НИЈЕ САМО РЕЧ
Љубав није само једна реч
коју радо кажеш сваком,
она тајно расте у нама
и појави се према неком.
Љубав је природно лепа
и тиња као пламен у срцу,
љубав је нестварно слепа
и не познаје границу.
Љубав је чудно осећање
често се појави у животу,
она је ту да је делимо
као срећу и доброту.

МАМИНО СРЦЕ
Знате ли децо ко је мајка?
Мајка је једна, најлепша,
пуна топлоте, пуна милине,
за свако своје дете,
мајка цео живот брине.
Мамино је срце
ко планета велико,
увек је пуно љубави
и онда кад смо од ње далеко.
Мамина свака реч је важна,
свака је мајка као стена снажна.

МЛАДИ ПЕСНИЦИ - НЕМАЊА РАЂЕВИЋ




Немања Рађевић, Палић, Р Србија

Ученик је 5. разреда ОШ ”Мирослав Антић” Палић. 
Његове песме су похваљиване и објављене у неколико збирики поезије.

Поред писања воли, дружења и фудбал.


ПРОЛЕЋЕ

Пролеће нам долази
хладна зима одлази.
Радује се свако дете
од главе до пете.

Долазе птице селице
да слете на жице
њихов цвркут нас пробуди
кад зора заруди.

Цвећке, воћке и поврћке
почињу да цветају
ми сви срећни, радосни
пролеће је и у мени.

Сви воле пролеће
оно све покреће
срећу, радост и весеље
и лепе нама жеље.

ПРОЛЕЋНИЦА

Ускоро ће пролеће
ето дечије среће
сунце ће бити све јаче и јаче,
свако ће дете од среће да скаче.

За мене је пролеће
најлепше годишње доба
зелени се трава, цвета цвеће,
долетела рода баром шеће.

Свуда се чује цвркут птица
у школу идем насмејана лица
волим зелену траву и расцветало цвеће,
ја највише волим пролеће.

МОЈ МЕСЕЦ ЛЕТИ

Мој Месец свако вече
у васиону долеће
он стално око планете Земље кружи
и успут са планетама се дружи.

Мој Месец изиграва мађионичара
и увек успе све да нас очара
једном је пун, једном половина,
једном четвртина, ма каква је то милина.

Сваке ноћи он провири, гледа
и ако на Земљи не нађе друга
он васионом плови
и нове другаре међу звездама лови.


МЛАДИ ПЕСНИЦИ - АНДРЕА МИЛЕНКОВИЋ




Андреа Миленковић, ученица 4/1. Воли да пише песме јер је то чини срећном. Члан је песничке радионице "Млади песници" коју води Миланка Берковић.

ИКОНА
На зиду куће моје
виси икона стара
што вековима песму
анђела нам ствара.
Кад не видиш светло,
пред њом се прекрсти,
из душе се помоли
свецу који те штити.
Славимо славу уз жито,
колач, вино и свећу,
ширимо благослов
и породичну срећу.

ЗЕМЉА
Ово је моја домовина,
земља мојих прадедова,
земља моје мајке и оца,
земља коју воле сва деца.
На југу је наше Прешево,
уз Дунав пловно Кладово,
најсевернија је Суботица,
сврати до Ђетиње и Ужица.
Дунав, Сава, Колубара,
на западу Златар и Тара,
на истоку Стара планина,
најлепша је моја домовина.

ТЕЖАК ЖИВОТ ПРЕДАКА
Снег, зима, тешка су времена
старица носи брашно преко камена.
Кућа је у планини далеко,
дим се из оџака уздише високо.
У кући је чека петоро деце,
седе око угаслог огњишта,
гладни и поспани чекају мајку
и причају своју животну бајку.
Тешка је прича татине баке.
Много је кроз живот патила,
децу подигла, праунуке дочекала.
Храбра жено, велика ти хвала!


МЛАДИ ПЕСНИЦИ - ЈАНА САВОВИЋ



Јана Савовић, Београд, Србија
Јана Савовић, 10 година, иде у одељење 4/1. Воли да пише песме зато што увек има инспирацију за неку песму. Члан је песничке радионице "Млади песници" коју води Миланка Берковић.

МОЈ ГРАД
Мој Београд пуно улица има
и ја се дивим и поносим њима.
Београд има Дунав и Саву
и ја често уживам на сплаву.
Са Калемегдана се види ушће
које је мом граду богатство највеће.
Волим свој град и ширину коју има
за сваког ко прошета његовим улицама.

НЕСТАШНИ МАЧАК
Мој је мачак Пера
несташко прави,
стално ми по кући
неред прави.
Из мамине шерпе
вруће млеко пије,
огребе бакину фотељу
па се вешто крије.
Иако је несташко
и хаос само прави,
он је мој мачак
и другар мали.

МИРИС ДУЊЕ НА ОРМАНУ
Мирис дуње долази
са бакиног ормана.
Подесећа ме на дане
кад сам била баш мала.
Док се мирисне дуње
на орману осуше,
цела наша кућа
на јесен замирише.
Чувала стара бака
дуње за унуку своју,
за компот и слатко
мирисно жуте боје.

МЛАДИ ПЕСНИЦИ - КАТАРИНА ЈОВАНОВИЋ




Катарина Јовановић, рођен 24. 3. 2009. године у Београду.

Ученица 4. разреда ОШ „Филип Вишњић“ у Београду. Члан је песничке радионице "Млади песници" коју води Миланка Берковић и одличан ђак.







МОЈА МАЛА СЕКА
Моја мала сека
воли много млека,
стално нешто грицка
па је зову Мицка.
Маму највише воли
док је Ката у школи,
кад Ката кући стигне,
она њој намигне.
Не зна да прича, не зна да хода,
она мисли, донела је рода.

ДЕСЕТ МАЛИХ ПРСТИЈУ
Десет малих прстију
кренули на пијацу
да од џепарца купе
велику лизалицу.
Десте малих прстију
кренули су весело
и видели мало куче
које је на пут село.
Кренули су, кренули
на спавање слатко
чарапе су обукли
па су запали глатко.

ЛЕПО ЈЕ ВОЛЕТИ
Моја млађа сестра и ја,
ми смо баш два анђела.
Волимо да се дружимо,
шетамо и понекад свађамо.
Наша љубав је неописива,
многима нејасна и чудна.
Често у игри претерамо
и за несташлук одговарамо.
Мама и тата немају живце,
да открију на време кривце.
Кад ми у нечему истрајемо,
заједно увек победимо.

МЛАДИ ПЕСНИЦИ - ЉУБИЦА ВАСИЋ





Љубица Васић има 10 година, иде у четврти разред у ОШ „Филип Вишњић“. Воли да пише песме зато што има осећај као да ствара разне ликове, предмете и догађаје који су измишљени, могући, немогући или који су се већ десили. Члан је песничке радионице "Млади песници" коју води Миланка Берковић.

ПОПЕЋУ СЕ НА ВРХ ПЛАНИНЕ
Попећу се на врх планине
и видећу чоколадне долине
и цвеће од мармеладе...
Нико не може овај поглед да ми украде!
Појави се изнад планине
и чоколадне долине,
шарена слатка дуга
као поклон са топлог југа...
На врху те моје планине
топе се чоколадне долине
и сладолед од јагоде
из слатке маште нико не може да украде...

НА КРИЛИМА ДЕТИЊСТВА
На крилима срећно лебдим
са пријатељима новим,
мали је за нас овај свет
баш као мој омиљени цвет.
На крилима свог детињства
сањам нека нова царства,
децу бржу од петака
играрије за сваког ђака.
Летим само у сновима
срећна са новим другарима.
И ево ме дивни мој свете
да упознаш још једно дете.

ПОРОДИЧНА ЉУБАВ
Сваког дана кад се из школе вратим
чека ме моја брижна мама,
која мог млађег брата чува сама
и кува укусан ручак свакога дана.
Моја бака стално шије нешто
одећу нам са задовољством крпи вешто,
брине се и о мени и о бати
нико неће њене жеље да ускрати.
Мој брат увек по кући вашари
све мамине декорације квари,
бије у кући своје укућане
и нема више ниједне мане.
Тата је тата и ту је тачка
кад викне нико не сме да га чачка,
за игру је увек добар друг
и спреман је да испуни цео круг.

МЛАДИ ПЕСНИЦИ - МИЛИЦА КНЕЖЕВИЋ



Милица Кнежевић, има11 година, иде у 4. разрад у ОШ „Филип Вишњић“. Воли да пише песме јер на тај начин изражава себе. Члан је песничке радионице "Млади песници" коју води Миланка Берковић.



ТАТИНА ДИЈЕТА
Решио је тата да дијети је време,
са стомака да скине то велико бреме.
Као да је трудан, мама му то виче,
кад сто грама скине, он од среће кличе.
Тати стомак права је планина,
каже мама то су чварци и сланина.
Рекла му да проба нешто свеже,
а њега и ластиш од тренерке стеже.
Рекла му да тесто избацити треба.
Престао је бурек да једе без хлеба.
Ништа му не треба кад колаче једе.
Кад је сит он легне и ко мачка преде.

МОЈА СТАРА КУЋА
У дворишту трава висока до спрата
не могу да видим од улаза врата.
То је кућа моја где родих се ја
сад је пуста, деца су отишла сва.
У кући је само још бака остала
са успоменама кад су деца била мала
сања ватру што зими пуцкета у пећи
без њене приче деца нису ишла лећи.
Још понекад старим крајем шетам
и ка кући мојој често тужно гледам...
Да ли ће се чути из дворишта неко?
Да ли ће замирисати тек скувано млеко?

КИЛО МАМЕ
И тако данас мама на вагу стаде,
сад за нас укућане више нема наде,
од свадбе њене нешто страшно се збило,
мама се угојила цело једно кило.
Нема више вечере, слаткиша, сланиша,
тата кад за то чу заплака ко киша,
због маминог једног килограма вишка,
за вечеру сад је само лимунова кришка.
Тата на трчање води секу и мене,
чим кренемо низ улицуз са пута он скрене.
Нећу да трчим, гладујем, држим дијету,
идемо да купимо лсадолед у корнету.
Мама је смршала то фамозно кило,
али нама трома није добро било,
од сладоледа силних сека, ја и тата,
не можемо да прођемо кроз улазна врата.