Tribina "Četvrtkom u podne" Jelena Dimitrijević
"Od dekodiranja vizuelnih opažaja ka dekodiranju misli pomoću fMRI: revolucija u razumevanju uma ili krah koginitvne privatnosti"
Predavanje organizuje Centar za bioetičke studije u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka.
Vreme: Četvrtak, 27.10.2016. u 12:00
Mesto: Velika sala Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45
Apstrakt predavanja
Tehnika dobijanja slika aktivnosti moždane kore pomoću funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) donosi revolucionarni napredak na polju razumevanja kognitivnih procesa u mozgu, percepcije vremena, osećanja i namera. Napredak u poslednjih desetak godina rezultovao je time da je danas moguće dekodirati koji objekt osoba posmatra, da li prepoznaje prikazani predeo ili ličnost, da li namerava da se kreće, čak je moguće i rekonstruisati do 60% sadržaja sna ukoliko se skeniranje vrši tokom sna i neposredno nakon njega. Dekodiranje informacija sa slika napravljenih ovom tehnikom postaje sve preciznije, pa se postavlja pitanje koliko će vremena proći pre nego što „čitanje misli“ postane realnost. Postoje brojne prepreke zbog kojih dekodiranje misli možda neće nikada moći da bude sprovedeno u delo, ali ako mentalni sadržaji superveniraju na fizičkoj strukturi i funkciji mozga, kao što smatra većina filozofa i neuronaučnika, dekodiranje misli je u načelu moguće. Ovo bi nam omogućilo bolje razumevanje kognitivnih procesa, uzroke javljanja mentalnih bolesti (samim tim i pomoglo u njihovom lečenju i prevenciji); međutim pretnja koju ova tehnika predstavlja za kognitivnu privatnost pokreće brojna etička pitanja. U perspektivi usavršavanja tehnike fMRI, dolazi do potrebe da se preispitaju vrednosti prava na privatnost, mogućnosti zloupotrebe informacija, mogućnosti nasilnog uzimanja informacija, opasnost od pogrešne interpretacije i posledica koje bi one imale po subjekat koji je podvrgnut ovoj metodi. Da li je i u kojoj meri ovo pretnja za kognitivnu slobodu?
Biografija
Jelena Dimitrijević je diplomirala filozofiju 2013. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (naslov završnog rada: „Determinizam u Opštoj i Specijalnoj teoriji relativnosti”). Na istoj katedri je 2014. godine odbranila master rad na temu „Kompjuterske simulacije, teorijski modeli i naučni eksperiment”. Trenutno je druga godina doktorskih studija filozofije i zamenik urednika i kolumnista u časopisu za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor. Učestvovala je u brojnim grupnim zbirkama poezije. Bavi se filozofijom fizike i informatike, kao i neuroetikom. Govori engleski, italijanski, španski, nemački i kineski jezik.
Centar za bioetičke studije
11000 Beograd
Srbija
T: 011 2636 218; F: 011 3618 186
"Od dekodiranja vizuelnih opažaja ka dekodiranju misli pomoću fMRI: revolucija u razumevanju uma ili krah koginitvne privatnosti"
Predavanje organizuje Centar za bioetičke studije u saradnji sa UNESCO Katedrom za bioetiku za Evropu i Institutom društvenih nauka.
Vreme: Četvrtak, 27.10.2016. u 12:00
Mesto: Velika sala Instituta društvenih nauka, I sprat, Kraljice Natalije 45
Apstrakt predavanja
Tehnika dobijanja slika aktivnosti moždane kore pomoću funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) donosi revolucionarni napredak na polju razumevanja kognitivnih procesa u mozgu, percepcije vremena, osećanja i namera. Napredak u poslednjih desetak godina rezultovao je time da je danas moguće dekodirati koji objekt osoba posmatra, da li prepoznaje prikazani predeo ili ličnost, da li namerava da se kreće, čak je moguće i rekonstruisati do 60% sadržaja sna ukoliko se skeniranje vrši tokom sna i neposredno nakon njega. Dekodiranje informacija sa slika napravljenih ovom tehnikom postaje sve preciznije, pa se postavlja pitanje koliko će vremena proći pre nego što „čitanje misli“ postane realnost. Postoje brojne prepreke zbog kojih dekodiranje misli možda neće nikada moći da bude sprovedeno u delo, ali ako mentalni sadržaji superveniraju na fizičkoj strukturi i funkciji mozga, kao što smatra većina filozofa i neuronaučnika, dekodiranje misli je u načelu moguće. Ovo bi nam omogućilo bolje razumevanje kognitivnih procesa, uzroke javljanja mentalnih bolesti (samim tim i pomoglo u njihovom lečenju i prevenciji); međutim pretnja koju ova tehnika predstavlja za kognitivnu privatnost pokreće brojna etička pitanja. U perspektivi usavršavanja tehnike fMRI, dolazi do potrebe da se preispitaju vrednosti prava na privatnost, mogućnosti zloupotrebe informacija, mogućnosti nasilnog uzimanja informacija, opasnost od pogrešne interpretacije i posledica koje bi one imale po subjekat koji je podvrgnut ovoj metodi. Da li je i u kojoj meri ovo pretnja za kognitivnu slobodu?
Biografija
Jelena Dimitrijević je diplomirala filozofiju 2013. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (naslov završnog rada: „Determinizam u Opštoj i Specijalnoj teoriji relativnosti”). Na istoj katedri je 2014. godine odbranila master rad na temu „Kompjuterske simulacije, teorijski modeli i naučni eksperiment”. Trenutno je druga godina doktorskih studija filozofije i zamenik urednika i kolumnista u časopisu za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor. Učestvovala je u brojnim grupnim zbirkama poezije. Bavi se filozofijom fizike i informatike, kao i neuroetikom. Govori engleski, italijanski, španski, nemački i kineski jezik.
Centar za bioetičke studije
11000 Beograd
Srbija
T: 011 2636 218; F: 011 3618 186
Нема коментара:
Постави коментар