Irena Jovanović - Zemlja u naručju snova

 

Irena Jovanović je rođena u Zaječaru 1971. godine. Diplomirala je u nivou Mastera na Fakultetu

Primenjenih Umetnosti i Dizajna (FPUD) u Beogradu, na smeru Dizajna keramike i porcelana. Živi i radi u Zaječaru kao slobodan umetnik i poeta. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a u Beogradu. Do sada je imala dvadeset samostalnih izložbi: keramičkih skulptura, crteža figuracije i apstrakcije, kolaža i akvarela apstrahovanih pejzaža. Učestvovala je u više grupnih izložbi i u radu mnogih likovnih kolonija. Poeziju piše od druge godine fakulteta. Pesme su joj objavljivane u časopisima: „Razvitak“, „Кrajinski vidokrug“, „Buktinja“, „Bdenje“, „Arte-stih“... i u zbirci „Pesnički tragovi Zaječara“ objavljenoj 2023. godine. Piše poeziju i na engleskom jeziku, a po konkursu izdavača Inner Child Press iz SAD-a joj je izašla prva knjiga poezije na engleskom jeziku pod nazivom „Let It Be“. Svoju poeziju na oba jezika postavlja na svoju fejsbuk stranicu. 2014. godine osniva Ženski poetski klub „Vlat“, koji je ponovo aktivan i okuplja veliki broj članica. Odnedavno je u Zaječaru osnovala ogranak pri Savezu Književnika u Otadžbini i Rasejanju, i sada je predsednik ogranka SKOR-a za Zaječar.

ZEMLJA U NARUČJU SNOVA

U posudu svoj sasud stavi

od zemlje si i od ideje

pa obgrli snom i objedini istinu

lepšu od života u čistim suštinama

Utkaj bisere reči

u unikatna tkanja rečenica

u lavirintu od vlati i niti

u šarama pismoljublja

dragoceno ponuđenih

I sroči čitke, britke

blistave razine misli

nek reč se vine kao ptica

u beskrajne, sjajne

beline svojih ideala

kao latica mala, da dotakne

najuzvišenije visine

neopisive, impresivne...

U malo zemlje

u činiji od dlanova

i snova, vrvi život opštih

i vascelih rasprostranjenosti,

nema većih bitnosti

od savršenstva postojanja

izvan ropstva, koje duša

u blaženstvu slaže

iz zračećeg sopstva

i jarke lepote

istina presvetlih

i svetih...

,,Prah,, je telo tvoje samo

ako smatraš

svetlonosna buktinjo mlazna

sjaja božanstvenog

,,zemljo,, u naručju snova

isponova obasjaj sebe i svet...

u iskonskom biću ne postoji tama

sve što jesi to je svest, svesnost

i svetlost sama, mazna...

Lena Ruth Stefanović - Grad koji sanja

 

Lena Ruth Stefanović je crnogorska autorka. Do sada je objavila zbirku eseja, više noveleta, četiri zbirke poezije i dva romana. Objavljene knjige (izbor) Arhetip čuda (2006., OKF, Cetinje); Io triumpe (2008., OKF Cetinje); Antologija savremene crnogorske kratke priče na engleskom jeziku (novela “Teshuva” ) Edicija Katedrala, 2010; “Đavo, jedna neautorizovana biografija” (2011., OKF, Cetinje); “Boja promjene” (2013., Gligorije Dijak); “Koret na asfaltu “ – Prva antologija crnogorske savremene ženske poezije (Nacionalna zajednica Crnogoraca Hrvatske, 2013.); Američki izbor najbolje evropske proze: antologija “Best European Fiction” , Dalkey Archive Press, 2014.; roman „Šćer onoga bez đece“, izdavač Nova Knjiga (2017g.), roman "Aimee ili Voljena" ( 2019, OKF Cetinje), zbirke pjesama " Izvinite, mislim da umirem" (2020, OKF, Cetinje) i "Zovem se Ilan" ( 2022, Udruženje književnika i knjizevnih prevodilaca CG).

GRAD KOJI SANJA
 
U mojim snovima nema dovoljno 
Novobeogradskih blokova
Uvijek polazim od 70og
Jer su tu nekada živjeli svi moji
U soliteru u ulici Jurija Gagarina
( U mojim snovima)
Između autobuske i bloka
Ređaju se hiper marketi, bazari, ćevabdžinice ako legnem gladna
( u snovima)
Tako često odlazim tamo,
da tačno znam gdje šta stoji na bazarima
I u hipermarketima
Ponekad su tu i apoteke, sajmovi, riblje pijace, kao i robna kuća u kojoj su sve stvari mog dizajna i prodaju se samo tu
 
Iza riblje pijace, nedolazeći do bloka 70, je Knez- Mihajlova koja se proteže preko ul.Slobode sve tamo do predgrađa Zagreba.
Šetalište Lazaro Kardenas koje ( stvarno) ide sredinom bloka, počinje neđe u Ljubljani, kod Cankarjevog doma...
Mosteckom ulicom iz bloka 70 nastavljam u noć, ulične rasvjete nema
No, srećom, ( u mojim snovima)
Sunce zalazi kasno
Ako zađe uopšte
Problem je sa prevozom
Zadnji autobus odlazi u ponoć
I dok izbezumljeni turisti u Pragu uzalud upiru pogled u rupu na kraju Karlovog mosta ne shvatajući zašto bi pobogu
Jedna istorijska praška ulica
Kidnula u betonske blokove nekog drugog grada
koji se čak ne nalazi u Češkoj
( i ime joj samo kaže da mjesto joj je uz most!)
( u mom snu)
Ulica me nijemo gleda i kao da preispituje svoju odluku
Tješim je
Da je dugo u njoj u broju 15 bila ambasada
Jedne zemlje koje više nema
Ovaj dio grada u koji bježimo
Mostecká ulica i ja
Isto ima rijeku, most
I svi govore onaj jezik
Koji je gotovo zaboravila
I tako kamen po kamen
Ulicu po ulicu
Ozidavam čarobni grad iz djetinjstva
Vilinski grad u kojem su čuda
Još uvijek moguća
Ja sam mala
Baka je živa
Splavom prelazimo rijeku
baka me vodi u mediteranske vrtove
Jedemo slasne zrele smokve u svako doba godine
I udišemo miris ružičnjaka u cvatu
Dok Zdravko Čolić u bašti (u snu)
Pjeva "...krasiva, već je krenuo led,
evo, pucaću triput u vazduh
neka pitaju gdje se to slavi
uđi, takav je red."
Prevejani kartaroš u crnom kaputu
U ruci drži mali mađarski špil
I baš tu traži trećeg za preferans
Moja baka postaje djevojka
Veoma mlada i učtiva
Potsjeća me da ne zakasnim na posljednji autobus
( u snu) sjećam se sna svoje majke
Tog jutra je ustala preplašena
Dvojica Mađara u crnim kaputima
Došli su da vode Pištu, našeg mačka
Pripada njima, kažu
Majka ga otima, vrišti ( u snu)
Po pasošu mu je ime Davidi,
Mali David
To mu mi tepamo Pišta baći
Oni kažu, Pišta je Ištvan iz milošte
Mačak ide sa nama
I tačka
( Ne pitam majku na kom su to jeziku u snu razgovarali)
Uviđavna djevojka koja je nekad prije bila moja baka
Diskretno mi pokazuje vrijeme na kitnjastom Longines satu
Zakasniću na posljednji autobus
Sasvim blizu za nekim zvone zvona
Košava nosi miris prepečenog kestenja...
 
U mojim grudima
zavijaju stepski vukovi
U mom grlu huču
kukuvije i utine
smenjuje ih blejanje
jaganjaca
koji nikako da utihnu
Kada pokušam da govorim
začuje se graktanje debelokljunog
gavrana
pa neutešno cvilenje
hiljada napuštenih mačića
Jedno tužno i nadasve bučno
životinjsko carstvo
zaposelo je moje disajne puteve
Ja zborim devičanskom šumom
kažem mojoj izabranoj doktorici
" imaš bronhitis" nonšalantno kaže ona
ništa isterivanje duhova,
1000mg ampicilina na svakih
dvanaest sati
kre - kre - kre
mjau
bleeee
ga - ga - ga
kažem ja...

Poezija Saše Mićkovića

Ako se i vama sutra desi da se susretnete sa samim sobom, u parku, na ulici, uz stepenište, ne čudite se, nego lepo i učtivo pozdravite sebe, klimnite glavom i pitajte za zdravlje. Jedino, ne pitajte: kuda ćeš... jer vi ćete možda i ići tamo gde ste naumili, ali vaša senka će otići tamo gde sama želi. Znam čak ljude koji su se tako susretali i zdravili i po četiri puta sa svojim različitim senkama, i rastajali se.

Tako da, budite ljubazni kada se susretnete sutra sa sobom. Možda je ta senka u svemu bolja od vas samih?...

Saša MIĆKOVIĆ

NEMAN U MISLIMA PISCA

Svake se noći opasna neman,
Budi u glavi - a ja nespreman.
Lovi me, lomi... osećam stravu;
Neman obesno vilice širi,
Moje joj oko sred zuba viri,
Pred jutro nosi i moju glavu!

Svakoga jutra Anđeo Sjaja,
Progoni neman do zemnog kraja,
A moja glava prepuna rana,
Na rukama se Anđela leči,
Tek molitvene, utešne reči,
Duši smrvljenoj postaju hrana!

GLUVO DOBA

Dan se survava lako u veče što dolazi.

Napolju nema ljudi, šetača, niti ptica.

Čitav svet je nestao kao zgužvana skica.

Nebeski točak samo kovitla i tlo gazi.

Čini se da su stale kazaljke gradskog sata.

Tišinu tek remeti ledena Lepenica.

Vladaju gluva doba - vetrina, poledica.

I neka čudna jeza ljude stiže i hvata.

Noć je vladarka strave i Kragujevac tone

U beznađe mrkline, sunovrat Vasione.

A uplašene duše preneraženih ljudi,

Tek će u osvit zore spasiti prve vatre.

Srećan je onaj ko se bez noćnih mora budi,

Pre nego gluvo doba svaku dobrotu zatre!

RASCEP LIČNOSTI

Nekad sam voleo spore, duge šetnje,

Kraj reke, po šumi, s vetrom na kaputu.

U jeseni kišne ili noći letnje,

Koracima kratkim po travnatom putu...

Jednom, taman što je sumrak lagan pao,

Vraćao se kući uzanim puteljkom,

Zbunjen, uznemiren, najednom sam stao,

jer sam se susreo sa sopstvenom senkom.

Senka skide šešir i ja skinem isto,

Pozdrav senka i ja razmenismo tako.

Nakon toga dugo za senkom sam plako,

Jer sen ode k reci - zbog istine čisto,

Senka i ja smo se razdelili tada,

A i danas rascep u ličnosti vlada!

Objavljen 30 broj Zvezdanog kolodvora!

Zvezdani kolodvor 30 by Zorica Tijanic

U susret 30. broju časopisa i desetogodišnjem jubileju...

 

U novom trobroju čitajte:

Reč uredika: Identitet vremena i 10 godina zvezdanog sjaja; Zorica Tijanić: 100 godina Čarobnog brega; Boris Jovanović Kastel: Moj ideal beskraja i sloboda – Mediteran!; Boris Jovanović Kastel: Kule od pijeska i majka delfinka i ostala poezija; Miroslav Vasić: Večno mladi sin pradavne Panonije (200 godina od rođenja Branka Radičevića); Julija Nikolić: kolumna; Dušan Varićak: esej; Jelena Dimitrijević: poezija; Mariana Qunbar Selma: Poezija; Krzysztof T. Dąbrowski: Književne minijature; Milan Drašković: Šta ponovo čitam; Boris Kosović: Pevao kada bih bez pakla, Pamćenje; Vera Milivojević: Inje, Dve karte zvezdane; Radovan Vlahović: Soba što noću svetli i druga poezija; Zdenka Valent Belić: Poezija koja se jede velikom kašikom (o knjizi Radovana Vlahovića: Soba što noću svetli); Filip Dimkoski: Može li biti? Miris lipe; Čedna Radinović Lukić: Dominantnost; Bojana Durman: Ćutim te u dimu cigarete; Aleksandra Matić: Tri pesme: Na pučini čaja, Postiđeno ćuti poezija, Neću da budem jača; Zdenka Matijaš Jozić: Red dobrih riječi; Mario Lovreković: Konture, Teret, Ukrasi stvarnosti; Karmelina Angelika Kelenc: Odisej Hvara; Borna Kekić: Ptice moje zemlje; Aleksandar Gvozdenović: Priče sa margine: Svi ste vi moja deca; Bojana Nikoletić: U sumrak je sve sivo; Tanja Maletić: Pesme bdenja i snoviđenja; Cakić Sveta: Poezija; Cakić Sveta: Žurba; Živko Teodosić: Štrudla sa makom; Živko Teodosić: Belezi prolaznosti; Živko Teodosić: Od Rakovice do Kosmosa; Bojana Vujošević: Poezija i sastav: Dragi svijete; Slađana Lazić: Decembarska, Nešto sasvim malo; Jaroslav Kombilj: Pijanista ili fudbaler, A gde je Slavka?; Aleksandra Vujisić: Bajka o ženi, Zagrli ponekad sebe; Nebojša Stanojković: U teatru apsurda; Nikola Momčilović: Posle ponoći, Krvavi dani; Miloš Stepanović: Sneg, Oblaci; Olivera Sinđelić: Novembarska noć; Snežana Marko Musinov: Skroman prilog, poezija; Marijana Lj. Jovanović: Ljubav uvek važi; Branko M. Jovanović: Pripreme za putovanje; Peđa Ristić: Baka Beka; Tatjana Tomić: U inat svim ljudima (o rukopisu Aranke Kiš „Žena o ženi ženama“); Biljana Dimčić: Nestvarna žena i druga poezija; Milijan Despotović: Materinska svetlost godinama uprkos (o knjizi Branka Stevanovića „Uprkos godinama“); Dragan Maljik: Besmisao rata; Snežana Šolkotović: Snežne pesme; Dr Milovan Gočmanac: Sentencije i haiku u prepletu pesničkog jezika; Halina Hevkiv: Fenomen, Majci, Cvetni aktovi; Mile Lisica: Dvadeset mrava, Ona potajno mrzi leptire, Ako ugasim televizor, Jesen; Radovan Sinđelić: Pao je prvi sneg, Jeleni su zaspali u snegu, Zimsko veče; Igor Petrić: PM (pogrešna molitva), Poslijepodne ujutro; Ana Kratovac: Ime ljubavi 13, Pa šta?, Moj Don Kihot; Marija Jovanović: Život; Nevena Nedeljković: Božija žetva; Zoran Šolaja: Priče: Benkovac, Petlovo brdo, Žare Poter i druge priče; Marijana Balog-Parazajda: Boje mraka, okus noći; Ilinka Marković: Poezija, aforizmi; Marijana Pervanović: Pesma o jednom mladežu...

***

Konkurs je i dalje u toku.... 

Imate vremena do ponoći 31.12.2023. godine!

 

 

 

 

 

KONKURS ZA NOVOGODIŠNJI SPECIJAL ZVEZDANOG KOLODVORA

 

DEVETA GODINA ZVEZDANOG KOLODVORA

Objavljena izdanja od 2015. do danas... 
ZBORNICI I ANTOLOGIJE