Jesenjin - 130 godina od rođenja

Jesenjinu u čast 130. godišnjice od rođenja by Zorica Tijanic

Konkurs za 33. broj Zvezdanog kolodvora: Pesnik i mit boema

 KONKURS ZA 33. BROJ ZVEZDANOG KOLODVORA - PESNIK I MIT BOEMA

U Rusiji se ove godine sa posebnim značajem obeležava jubilej 130 godina od rođenja i 100 godina od smrti najvoljenijeg i najvećeg ruskog pesnika. Širom zemlje se održavaju događaji povodom 130. rođendana Sergeja Jesenjina, koji je simbol duboke veze između poezije i duše ruskog naroda.

Moskva proslavlja jubilej pod sloganom: “Svako od nas je bar malo Jesenjin”. Kao domaćin festivala tokom septembra meseca, planiran je bogat program. Državni muzej i gradski prostori biće domaćini izložbi, predavanja, projekcija arhivskih snimaka i filmova, predstava i muzičkih programa, javnih čitanja pesnikovih dela... Sve je u duhu istraživanja aspekata pesnikovog života i dela, tradicije i nasleđa Srebrnog doba.

U selu Konstantinovu u Rjazanjskoj oblasti, gde je pesnik rođen i gde je proveo detinjstvo, svake godine se u njegovu čast održava Sversuki festival poezije, tako i ove godine, 20. septembra je u Državnom muzeju-rezervatu S.A.Jesenjina održan 11. Međuregionalni festival-takmičenje: “Otvorimo Jesenjinovu knjigu”.

Naša redakcija je pre deset godina priredila antologiju posvećenu Jesenjinu, a ove godine u njegovu čast, pozivamo sve vas da nam pošaljete pesme, eseje i oglede o njegovom liku i delu. Jesenjin je u književnost uneo ritam sela, prirode, ruskih predela, seoskih pejzaža, života i svakodnevnice ruskog seljaka, ali je živeo i u modernim, urbanim vremenima, među kafanama, bulevarima i boemima. Fokus je na dijalogu ruralnog i urbanog u poeziji.

   Teme:

Pesnik i mit boema - 130 godina od rođenja i 100 godina od smrti Sergeja Jesenjina

125 godina od rođenja Antoana de Sent-Egziperija (u vremenu kada svet žuri i zaboravlja na male stvari, pišite nam o vašoj ruži i potrazi za smislom koji je Antoan de Sent-Egziperi ostavio u nasleđe). Kako sačuvati miris ruže u vremenu koje sve više gubi odgovornost prema vrednostima?

Estetika sitnica - poezija svakodnevnice – estetika dana, mali rituali i sitnice, razgovor u prolazu, mesta svakodnevnog života i njihov uticaj na  literarni prostor pisca.

Poezija malih trenutaka - u potrazi za smislom u jednostavnom, običnom danu.

Mesta i navike koje oblikuju naš identitet. 

Pošaljite nam:                                

– poeziju                                         

– kratku prozu                                       

– eseje i zapise                                          

– prevode, kritičke osvrte

Rok za slanje radova u čast Jesenjina je 03. oktobar 2025.

Ostale radove možete sati do 15. oktobra 2025.

Email: klubumetnika.zvezdanikolodvor@gmail.com

 

 

 

 

 

 

 

Novogodišnji broj Zvezdanog kolodvora

Vintage Magazine Cover 31-32 by Zorica Tijanic

Konkurs za novogodišnji broj časopisa

 

Časopis za umetnost i kulturu „Zvezdani kolodvor“ iz Beograda raspisuje 31. konkurs za novogodišnji dvobroj. Pozivamo autore, pisce, mlade i afirmisane umetnike i književnike da daju svoj doprinos slanjem priloga (kratka proza, poezija, esej, članak, književni prikaz, umetničke fotografije, kritički prikaz filmova ili likovnog dela), sa kratkom biografijom na mail:

klubumetnika.zvezdanikolodvor@gmail.com do 15. decembra 2024. godine.

Uredništvo, prateći tokove savremene književnosti i umetnosti u svim žanrovima, kao i kulturna dešavanja u regionu i šire, sa naglaskom na promociju mladih autora, za predstojeći broj predlaže sledeće teme:

Slika Dorijana Greja
35 godina od pada Berlinskog zida
Refleksija kroz poeziju i eseje

Obrazloženje tema:

                                Slika Dorijana Greja - U lavirintu moralne dekadencije
                                                                     - Identitet estetske perfekcije

Suština ove teme je Vajldova kritika tadašnjeg, viktorijanskog društva, dualnosti ljudske prirode i privlačnosti estetizma. Poziv autorima je da razmisle o posledicama traženja zadovoljstva bez obzira na etičke granice, što je primenjivo i nakon 130 godina. Ovom temom obeležavamo 170-godišnjicu rođenja Oskara Vajlda i otvaramo diskusiju o razlici između spoljašnjeg i unutrašnjeg u čoveku...

                           35 godina od pada Berlinskog zida – Futurizam i predikcija umetnosti

Uticaj političkog slogana „Wir sind das Volk“ i oblikovanje književne i muzičke scene, odnosno društvenog narativa u Nemačkoj, nakon ujedinjena.

                             Refleksija kroz poeziju i eseje – Prošlost, sloboda i granice stvaranja

Poezija, stvarajući prostor za introspektivne uvide, često daje mogućnost za različita tumačenja, dok eseji, s druge strane nude strukturu u kojoj se refleksija razvija logičnim tokom misli, tako da ovom temom otvaramo mogućnost autorima da izraze svoja najdublja osećanja, preispitujući prošlost, bilo u istorijskim okvirima prethodne dve teme ili u razumevanju ličnih unutrašnjih stanja i motivacije.

U nadi da smo vas inspirisali, i da ćemo i ovog puta zajedno uspeti da se povežemo sa univerzalnim ljudskim iskustvom i poslati poruku da je ključ naše budućnosti upavo sada i u našim rukama,  očekujemo vaše priloge.

S poštovanjem,

Uredništvo

Irena Jovanović - Zemlja u naručju snova

 

Irena Jovanović je rođena u Zaječaru 1971. godine. Diplomirala je u nivou Mastera na Fakultetu

Primenjenih Umetnosti i Dizajna (FPUD) u Beogradu, na smeru Dizajna keramike i porcelana. Živi i radi u Zaječaru kao slobodan umetnik i poeta. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a u Beogradu. Do sada je imala dvadeset samostalnih izložbi: keramičkih skulptura, crteža figuracije i apstrakcije, kolaža i akvarela apstrahovanih pejzaža. Učestvovala je u više grupnih izložbi i u radu mnogih likovnih kolonija. Poeziju piše od druge godine fakulteta. Pesme su joj objavljivane u časopisima: „Razvitak“, „Кrajinski vidokrug“, „Buktinja“, „Bdenje“, „Arte-stih“... i u zbirci „Pesnički tragovi Zaječara“ objavljenoj 2023. godine. Piše poeziju i na engleskom jeziku, a po konkursu izdavača Inner Child Press iz SAD-a joj je izašla prva knjiga poezije na engleskom jeziku pod nazivom „Let It Be“. Svoju poeziju na oba jezika postavlja na svoju fejsbuk stranicu. 2014. godine osniva Ženski poetski klub „Vlat“, koji je ponovo aktivan i okuplja veliki broj članica. Odnedavno je u Zaječaru osnovala ogranak pri Savezu Književnika u Otadžbini i Rasejanju, i sada je predsednik ogranka SKOR-a za Zaječar.

ZEMLJA U NARUČJU SNOVA

U posudu svoj sasud stavi

od zemlje si i od ideje

pa obgrli snom i objedini istinu

lepšu od života u čistim suštinama

Utkaj bisere reči

u unikatna tkanja rečenica

u lavirintu od vlati i niti

u šarama pismoljublja

dragoceno ponuđenih

I sroči čitke, britke

blistave razine misli

nek reč se vine kao ptica

u beskrajne, sjajne

beline svojih ideala

kao latica mala, da dotakne

najuzvišenije visine

neopisive, impresivne...

U malo zemlje

u činiji od dlanova

i snova, vrvi život opštih

i vascelih rasprostranjenosti,

nema većih bitnosti

od savršenstva postojanja

izvan ropstva, koje duša

u blaženstvu slaže

iz zračećeg sopstva

i jarke lepote

istina presvetlih

i svetih...

,,Prah,, je telo tvoje samo

ako smatraš

svetlonosna buktinjo mlazna

sjaja božanstvenog

,,zemljo,, u naručju snova

isponova obasjaj sebe i svet...

u iskonskom biću ne postoji tama

sve što jesi to je svest, svesnost

i svetlost sama, mazna...

Lena Ruth Stefanović - Grad koji sanja

 

Lena Ruth Stefanović je crnogorska autorka. Do sada je objavila zbirku eseja, više noveleta, četiri zbirke poezije i dva romana. Objavljene knjige (izbor) Arhetip čuda (2006., OKF, Cetinje); Io triumpe (2008., OKF Cetinje); Antologija savremene crnogorske kratke priče na engleskom jeziku (novela “Teshuva” ) Edicija Katedrala, 2010; “Đavo, jedna neautorizovana biografija” (2011., OKF, Cetinje); “Boja promjene” (2013., Gligorije Dijak); “Koret na asfaltu “ – Prva antologija crnogorske savremene ženske poezije (Nacionalna zajednica Crnogoraca Hrvatske, 2013.); Američki izbor najbolje evropske proze: antologija “Best European Fiction” , Dalkey Archive Press, 2014.; roman „Šćer onoga bez đece“, izdavač Nova Knjiga (2017g.), roman "Aimee ili Voljena" ( 2019, OKF Cetinje), zbirke pjesama " Izvinite, mislim da umirem" (2020, OKF, Cetinje) i "Zovem se Ilan" ( 2022, Udruženje književnika i knjizevnih prevodilaca CG).

GRAD KOJI SANJA
 
U mojim snovima nema dovoljno 
Novobeogradskih blokova
Uvijek polazim od 70og
Jer su tu nekada živjeli svi moji
U soliteru u ulici Jurija Gagarina
( U mojim snovima)
Između autobuske i bloka
Ređaju se hiper marketi, bazari, ćevabdžinice ako legnem gladna
( u snovima)
Tako često odlazim tamo,
da tačno znam gdje šta stoji na bazarima
I u hipermarketima
Ponekad su tu i apoteke, sajmovi, riblje pijace, kao i robna kuća u kojoj su sve stvari mog dizajna i prodaju se samo tu
 
Iza riblje pijace, nedolazeći do bloka 70, je Knez- Mihajlova koja se proteže preko ul.Slobode sve tamo do predgrađa Zagreba.
Šetalište Lazaro Kardenas koje ( stvarno) ide sredinom bloka, počinje neđe u Ljubljani, kod Cankarjevog doma...
Mosteckom ulicom iz bloka 70 nastavljam u noć, ulične rasvjete nema
No, srećom, ( u mojim snovima)
Sunce zalazi kasno
Ako zađe uopšte
Problem je sa prevozom
Zadnji autobus odlazi u ponoć
I dok izbezumljeni turisti u Pragu uzalud upiru pogled u rupu na kraju Karlovog mosta ne shvatajući zašto bi pobogu
Jedna istorijska praška ulica
Kidnula u betonske blokove nekog drugog grada
koji se čak ne nalazi u Češkoj
( i ime joj samo kaže da mjesto joj je uz most!)
( u mom snu)
Ulica me nijemo gleda i kao da preispituje svoju odluku
Tješim je
Da je dugo u njoj u broju 15 bila ambasada
Jedne zemlje koje više nema
Ovaj dio grada u koji bježimo
Mostecká ulica i ja
Isto ima rijeku, most
I svi govore onaj jezik
Koji je gotovo zaboravila
I tako kamen po kamen
Ulicu po ulicu
Ozidavam čarobni grad iz djetinjstva
Vilinski grad u kojem su čuda
Još uvijek moguća
Ja sam mala
Baka je živa
Splavom prelazimo rijeku
baka me vodi u mediteranske vrtove
Jedemo slasne zrele smokve u svako doba godine
I udišemo miris ružičnjaka u cvatu
Dok Zdravko Čolić u bašti (u snu)
Pjeva "...krasiva, već je krenuo led,
evo, pucaću triput u vazduh
neka pitaju gdje se to slavi
uđi, takav je red."
Prevejani kartaroš u crnom kaputu
U ruci drži mali mađarski špil
I baš tu traži trećeg za preferans
Moja baka postaje djevojka
Veoma mlada i učtiva
Potsjeća me da ne zakasnim na posljednji autobus
( u snu) sjećam se sna svoje majke
Tog jutra je ustala preplašena
Dvojica Mađara u crnim kaputima
Došli su da vode Pištu, našeg mačka
Pripada njima, kažu
Majka ga otima, vrišti ( u snu)
Po pasošu mu je ime Davidi,
Mali David
To mu mi tepamo Pišta baći
Oni kažu, Pišta je Ištvan iz milošte
Mačak ide sa nama
I tačka
( Ne pitam majku na kom su to jeziku u snu razgovarali)
Uviđavna djevojka koja je nekad prije bila moja baka
Diskretno mi pokazuje vrijeme na kitnjastom Longines satu
Zakasniću na posljednji autobus
Sasvim blizu za nekim zvone zvona
Košava nosi miris prepečenog kestenja...
 
U mojim grudima
zavijaju stepski vukovi
U mom grlu huču
kukuvije i utine
smenjuje ih blejanje
jaganjaca
koji nikako da utihnu
Kada pokušam da govorim
začuje se graktanje debelokljunog
gavrana
pa neutešno cvilenje
hiljada napuštenih mačića
Jedno tužno i nadasve bučno
životinjsko carstvo
zaposelo je moje disajne puteve
Ja zborim devičanskom šumom
kažem mojoj izabranoj doktorici
" imaš bronhitis" nonšalantno kaže ona
ništa isterivanje duhova,
1000mg ampicilina na svakih
dvanaest sati
kre - kre - kre
mjau
bleeee
ga - ga - ga
kažem ja...

Poezija Saše Mićkovića

Ako se i vama sutra desi da se susretnete sa samim sobom, u parku, na ulici, uz stepenište, ne čudite se, nego lepo i učtivo pozdravite sebe, klimnite glavom i pitajte za zdravlje. Jedino, ne pitajte: kuda ćeš... jer vi ćete možda i ići tamo gde ste naumili, ali vaša senka će otići tamo gde sama želi. Znam čak ljude koji su se tako susretali i zdravili i po četiri puta sa svojim različitim senkama, i rastajali se.

Tako da, budite ljubazni kada se susretnete sutra sa sobom. Možda je ta senka u svemu bolja od vas samih?...

Saša MIĆKOVIĆ

NEMAN U MISLIMA PISCA

Svake se noći opasna neman,
Budi u glavi - a ja nespreman.
Lovi me, lomi... osećam stravu;
Neman obesno vilice širi,
Moje joj oko sred zuba viri,
Pred jutro nosi i moju glavu!

Svakoga jutra Anđeo Sjaja,
Progoni neman do zemnog kraja,
A moja glava prepuna rana,
Na rukama se Anđela leči,
Tek molitvene, utešne reči,
Duši smrvljenoj postaju hrana!

GLUVO DOBA

Dan se survava lako u veče što dolazi.

Napolju nema ljudi, šetača, niti ptica.

Čitav svet je nestao kao zgužvana skica.

Nebeski točak samo kovitla i tlo gazi.

Čini se da su stale kazaljke gradskog sata.

Tišinu tek remeti ledena Lepenica.

Vladaju gluva doba - vetrina, poledica.

I neka čudna jeza ljude stiže i hvata.

Noć je vladarka strave i Kragujevac tone

U beznađe mrkline, sunovrat Vasione.

A uplašene duše preneraženih ljudi,

Tek će u osvit zore spasiti prve vatre.

Srećan je onaj ko se bez noćnih mora budi,

Pre nego gluvo doba svaku dobrotu zatre!

RASCEP LIČNOSTI

Nekad sam voleo spore, duge šetnje,

Kraj reke, po šumi, s vetrom na kaputu.

U jeseni kišne ili noći letnje,

Koracima kratkim po travnatom putu...

Jednom, taman što je sumrak lagan pao,

Vraćao se kući uzanim puteljkom,

Zbunjen, uznemiren, najednom sam stao,

jer sam se susreo sa sopstvenom senkom.

Senka skide šešir i ja skinem isto,

Pozdrav senka i ja razmenismo tako.

Nakon toga dugo za senkom sam plako,

Jer sen ode k reci - zbog istine čisto,

Senka i ja smo se razdelili tada,

A i danas rascep u ličnosti vlada!