Edicija „Strip mitologija“ kuće „Pčelica“ premijerno predstavljena u beogradskom Centru za umetnost stripa
Tekst: Nenad Petrović, USUS
Fotografije: Bojan M. Đukić
Fotografije: Bojan M. Đukić
U Beogradu je, u okviru programa Centra za
umetnost stripa, u glavnom holu Doma omladine 8. juna premijerno predstavljeno
dvanaest knjiga američkih stripova u boji iz edicije „Strip mitologija“, koju
je na srpskom objavila „Pčelica“, izdavačka kuća obrazovne i zabavne literature
iz Čačka.
Na početku je pesnik, novinar i scenarista Petar Petrović — Čika Peca, jedan od utemeljitelja „Studija B“ sa Duškom Radovićem — poklonio gostima slogan "Samo rad i red daju med".
„Strip mitologiju“ su predstavili Tamara Lujak, književnica, kulturna aktivistkinja, specijalista za bajke, dečju literaturu i fantastiku, zatim Nevena Marković, koordinator odnosa sa javnošću „Pčelice“, kao i domaćin Zoran Stefanović, urednik Centra za umetnost stripa, scenarista i istoričar kulture.
Stefanović je kao razlog da se „Strip mitologija“ uvrsti u početni period rada Centra za umetnost stripa naglasio „važnost prenošenja evropske i planetarne mitologije u stripove za porodičnu publiku, naročito dečju i omladinsku, koja ne dobija adekvatno kulturno i socijalno obrazovanje u dobu globalizacije“. Drugi razlog je da je ova edicija inaugurisala „Pčelicu“ i na polju stripskog izdavaštva, što može imati trajniji značaj za strip u Srbiji. Podsetio je i da isti izdavač sistematski angažuje domaću stripsku elitu za ilustrovanje knjiga i slikovnica.
Predstavnica izdavača, Nevena Marković, podsetila je na istorijat IK „Pčelica“ i stotine njenih izdanja, uređivačku politiku ove kuće, edicije i izdavačke sektore po uzrastima, tržišne niše, odnos prema srpskoj kulturi i tradiciji, jezičke i obrazovne standarde. Osvrnula se i posebno na rad sa mnogim domaćim autorima — piscima, likovnim umetnicima, pedagozima i prevodiocima.
Stefanović je zatim dao pregled istorijata Lerner pablišing od 1959. do danas, sa osvrtom na deset godina rada etikete „Grafik juniverz“, sa tri glavne edicije, uključujući i „Strip mitologiju“ koja je do sad na engleskom objavila 27 stripskih knjiga. Navedena su priznanja i nagrade ove etikete, komercijalni efekti na američkom tržištu i strategija odgajanja najmlađe stripske publike u dobu kada elektronski uređaji i azijski strip vladaju čak i u Americi.
Recenziju za svaku knjigu „Strip mitologije“ pisali su profesori univerziteta. Srpska izdanja su knjige u tvrdom povezu, u boji, sa 48 stranica (40 stranica stripa) i imaju korisne dodatke: pojmovnik, preporučeno štivo (knjige, filmove i internet izvore), belešku o nastanku stripa, indeks i biografije stvaralaca. Crtači i scenaristi edicije su solidne zanatlije koji imaju reference među najvećim kućama u SAD — Marvel, DC, Imidž i Dark hors.
Iz starobalkanske tradicije, kojoj smo i mi baštinici, objavljeno je šest knjiga. Scenaristi Džastin i Ron Fontes i crtač Gordon Persel uradili su knjigu „Demetra i Persefona“; Pol D. Stori i Tomas Jits — „Persej: Lov na meduzinu glavu“; Stori i Stiv Kurt — „Herakle, dvanaest podviga“; Džef Limke i Džon Mekri — „Tezej protiv Minotaura“; tandem Fontest sa Perselom — „Troja, pad drevnog grada“, a Den Džoli i Tomas Jits knjigu „Odisej: Posejdonova kletva“.
Iz skandinavske i britanske tradicije prevedene su četiri knjige. Scenarista Limke i crtač Ron Rendal uradili su knjigu „Tor i Loki, u zemlji divova“; Pol D. Stori i Rendal — „Beovulf, ubica čudovišta“; Limke i Jits — „Kralj Artur, oslobođeni Ekskalibur“, a Stori i Jits knjigu „Robin Hud, odmetnik iz Šervudske šume“. Iz dalekoistočnih kultura nam stižu dve knjige: scenarista Den Džoli i crtač Ron Rendal uradili su priču iz Kine „Guan Ju, braća zauvek“, a Stori i Rendal iz Japana — „Amaterasu, povratak sunca“.
Povodom ove edicije, Stefanović je sa aspekta antropologije, psihologije i drugih nauka govorio o Kembelovoj teoriji monomita i njegovom značaju, ne samo za kulturu i industriju zabave, već i za psihičko-biološki razvoj pojedinca. Preporučio je prisutnima da decu i mlade što više snabdevaju klasičnim mitološkim štivom, bilo u izvorniku bilo u modernim obradama.
Tamara Lujak je sa aspekta pisca i stručnjaka za fantaziju, ali i kao školovani arheolog, ispričala profesionalna i lična iskustva o tome kako današnja deca reaguju na mitove, bilo klasične, bilo moderne i zašto su mitovi važni. Takođe je naglasila da je vitalno bitna sloboda za današnjeg stvaraoca da se daju savremene, lične obrade mitova, ali i da se stvaraju potpuno novi, kao buduća baština. Upravo su njeni projekti svetskih priča „Kako se plaše deca“, leksikon „Rečnik straha“ i autorske bajke u zbirci „Priče sa oblaka“ bili dobra građa da se procene reakcije dece iz Srbije i regiona na mit, bajku, legendu i fantaziju.
Nevena Marković je na pitanje o dostupnosti ovako luksuznih knjiga kupcima naglasila da su cene zbog većih tiraža vrlo povoljne i da se sa prodajnim akcijama približavaju izdanjima sa kioska. Ako prva dva kola na srpskom budu isplativa, „Pčelica“ će objaviti svih 27 knjiga.
Prisutni su obavešteni i o drugim aktuelnim izdanjima kuće, ali i o visokim ocenama koje državne komisije, škole i biblioteke daju izdanjima „Pčelice“.
Predstavljanju je značaj dao i razgovor sa publikom, koju su, osim porodične, činili i umetnici i kulturni radnici. Međunarodni umetnik i poznavalac stripa Bojan M. Đukić, osnivač Beogradskog kruga 2, pričao je o doprinosu američkog stripa promovisanju klasične i nove mitologije, što se dešavalo prvenstveno preko stripskih svezaka, a ne preko novinskog stripa.
Takođe međunarodno ugledni umetnici Dušan Reljić i Vladimir Vesović pitali su da li će biti slovenske i srpske mitologije u stripu. U ovoj američkoj ediciji ih nema, ali je Zoran Stefanović podsetio da je prvi veliki svetski serijal slovenske mitologije u stripu „Prva rasa“ nedavno rađen upravo u Srbiji, ali za rusko tržište. On se, kao scenarista serijala, sa crtačima Sinišom Banovićem i Sinišom Radovićem, nada da će rad biti nastavljen nakon poslovne pauze i da će serijal ipak jednom biti objavljen.
Svoje iskustvo sa prisutnima je podelio i David Vartabedijan, likovni umetnik i muzički publicista, jedan od najpopularnijih autora „Pčelice“ sa knjigom „Ilustrovani rokenrol vodič“. Ova knjiga je na srpskom štampana već u četiri izdanja, a prodata su i prava u Poljsku.
Učesnici tribine su najavili nastavak druženja na jesen, zbog iskazanog interesovanja publike i prisutnih stvaralaca.
Na početku je pesnik, novinar i scenarista Petar Petrović — Čika Peca, jedan od utemeljitelja „Studija B“ sa Duškom Radovićem — poklonio gostima slogan "Samo rad i red daju med".
„Strip mitologiju“ su predstavili Tamara Lujak, književnica, kulturna aktivistkinja, specijalista za bajke, dečju literaturu i fantastiku, zatim Nevena Marković, koordinator odnosa sa javnošću „Pčelice“, kao i domaćin Zoran Stefanović, urednik Centra za umetnost stripa, scenarista i istoričar kulture.
Stefanović je kao razlog da se „Strip mitologija“ uvrsti u početni period rada Centra za umetnost stripa naglasio „važnost prenošenja evropske i planetarne mitologije u stripove za porodičnu publiku, naročito dečju i omladinsku, koja ne dobija adekvatno kulturno i socijalno obrazovanje u dobu globalizacije“. Drugi razlog je da je ova edicija inaugurisala „Pčelicu“ i na polju stripskog izdavaštva, što može imati trajniji značaj za strip u Srbiji. Podsetio je i da isti izdavač sistematski angažuje domaću stripsku elitu za ilustrovanje knjiga i slikovnica.
Predstavnica izdavača, Nevena Marković, podsetila je na istorijat IK „Pčelica“ i stotine njenih izdanja, uređivačku politiku ove kuće, edicije i izdavačke sektore po uzrastima, tržišne niše, odnos prema srpskoj kulturi i tradiciji, jezičke i obrazovne standarde. Osvrnula se i posebno na rad sa mnogim domaćim autorima — piscima, likovnim umetnicima, pedagozima i prevodiocima.
Stefanović je zatim dao pregled istorijata Lerner pablišing od 1959. do danas, sa osvrtom na deset godina rada etikete „Grafik juniverz“, sa tri glavne edicije, uključujući i „Strip mitologiju“ koja je do sad na engleskom objavila 27 stripskih knjiga. Navedena su priznanja i nagrade ove etikete, komercijalni efekti na američkom tržištu i strategija odgajanja najmlađe stripske publike u dobu kada elektronski uređaji i azijski strip vladaju čak i u Americi.
Recenziju za svaku knjigu „Strip mitologije“ pisali su profesori univerziteta. Srpska izdanja su knjige u tvrdom povezu, u boji, sa 48 stranica (40 stranica stripa) i imaju korisne dodatke: pojmovnik, preporučeno štivo (knjige, filmove i internet izvore), belešku o nastanku stripa, indeks i biografije stvaralaca. Crtači i scenaristi edicije su solidne zanatlije koji imaju reference među najvećim kućama u SAD — Marvel, DC, Imidž i Dark hors.
Iz starobalkanske tradicije, kojoj smo i mi baštinici, objavljeno je šest knjiga. Scenaristi Džastin i Ron Fontes i crtač Gordon Persel uradili su knjigu „Demetra i Persefona“; Pol D. Stori i Tomas Jits — „Persej: Lov na meduzinu glavu“; Stori i Stiv Kurt — „Herakle, dvanaest podviga“; Džef Limke i Džon Mekri — „Tezej protiv Minotaura“; tandem Fontest sa Perselom — „Troja, pad drevnog grada“, a Den Džoli i Tomas Jits knjigu „Odisej: Posejdonova kletva“.
Iz skandinavske i britanske tradicije prevedene su četiri knjige. Scenarista Limke i crtač Ron Rendal uradili su knjigu „Tor i Loki, u zemlji divova“; Pol D. Stori i Rendal — „Beovulf, ubica čudovišta“; Limke i Jits — „Kralj Artur, oslobođeni Ekskalibur“, a Stori i Jits knjigu „Robin Hud, odmetnik iz Šervudske šume“. Iz dalekoistočnih kultura nam stižu dve knjige: scenarista Den Džoli i crtač Ron Rendal uradili su priču iz Kine „Guan Ju, braća zauvek“, a Stori i Rendal iz Japana — „Amaterasu, povratak sunca“.
Povodom ove edicije, Stefanović je sa aspekta antropologije, psihologije i drugih nauka govorio o Kembelovoj teoriji monomita i njegovom značaju, ne samo za kulturu i industriju zabave, već i za psihičko-biološki razvoj pojedinca. Preporučio je prisutnima da decu i mlade što više snabdevaju klasičnim mitološkim štivom, bilo u izvorniku bilo u modernim obradama.
Tamara Lujak je sa aspekta pisca i stručnjaka za fantaziju, ali i kao školovani arheolog, ispričala profesionalna i lična iskustva o tome kako današnja deca reaguju na mitove, bilo klasične, bilo moderne i zašto su mitovi važni. Takođe je naglasila da je vitalno bitna sloboda za današnjeg stvaraoca da se daju savremene, lične obrade mitova, ali i da se stvaraju potpuno novi, kao buduća baština. Upravo su njeni projekti svetskih priča „Kako se plaše deca“, leksikon „Rečnik straha“ i autorske bajke u zbirci „Priče sa oblaka“ bili dobra građa da se procene reakcije dece iz Srbije i regiona na mit, bajku, legendu i fantaziju.
Nevena Marković je na pitanje o dostupnosti ovako luksuznih knjiga kupcima naglasila da su cene zbog većih tiraža vrlo povoljne i da se sa prodajnim akcijama približavaju izdanjima sa kioska. Ako prva dva kola na srpskom budu isplativa, „Pčelica“ će objaviti svih 27 knjiga.
Prisutni su obavešteni i o drugim aktuelnim izdanjima kuće, ali i o visokim ocenama koje državne komisije, škole i biblioteke daju izdanjima „Pčelice“.
Predstavljanju je značaj dao i razgovor sa publikom, koju su, osim porodične, činili i umetnici i kulturni radnici. Međunarodni umetnik i poznavalac stripa Bojan M. Đukić, osnivač Beogradskog kruga 2, pričao je o doprinosu američkog stripa promovisanju klasične i nove mitologije, što se dešavalo prvenstveno preko stripskih svezaka, a ne preko novinskog stripa.
Takođe međunarodno ugledni umetnici Dušan Reljić i Vladimir Vesović pitali su da li će biti slovenske i srpske mitologije u stripu. U ovoj američkoj ediciji ih nema, ali je Zoran Stefanović podsetio da je prvi veliki svetski serijal slovenske mitologije u stripu „Prva rasa“ nedavno rađen upravo u Srbiji, ali za rusko tržište. On se, kao scenarista serijala, sa crtačima Sinišom Banovićem i Sinišom Radovićem, nada da će rad biti nastavljen nakon poslovne pauze i da će serijal ipak jednom biti objavljen.
Svoje iskustvo sa prisutnima je podelio i David Vartabedijan, likovni umetnik i muzički publicista, jedan od najpopularnijih autora „Pčelice“ sa knjigom „Ilustrovani rokenrol vodič“. Ova knjiga je na srpskom štampana već u četiri izdanja, a prodata su i prava u Poljsku.
Učesnici tribine su najavili nastavak druženja na jesen, zbog iskazanog interesovanja publike i prisutnih stvaralaca.
O centru za umetnost stripa
Centar za umetnost stripa je programska jedinica, prva svoje vrste u Jugoistočnoj Evropi. Centar u Domu omladine Beograda i kroz gostovanja organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a koje su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa" iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.
Centar za umetnost stripa je programska jedinica, prva svoje vrste u Jugoistočnoj Evropi. Centar u Domu omladine Beograda i kroz gostovanja organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a koje su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa" iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.
Korisne veze
• IK „Pčelica“ http://www.pcelica.rs/
• Udruženje „Svet stripa“, Kragujevac http://svetstripa.org.rs/
• Dom omladine Beograda http://www.domomladine.org/
• Udruženje stripskih umetnika Srbije http://www.usus.org.rs
• IK „Pčelica“ http://www.pcelica.rs/
• Udruženje „Svet stripa“, Kragujevac http://svetstripa.org.rs/
• Dom omladine Beograda http://www.domomladine.org/
• Udruženje stripskih umetnika Srbije http://www.usus.org.rs
Još vesti na:
• Strip vesti, Novi Sad http://stripvesti.com/
• Strip vesti, Novi Sad http://stripvesti.com/
Društvene mreže:
• https://www.facebook.com/centarzaumetnoststripa/
• https://twitter.com/Centar_za_strip/
• https://www.facebook.com/centarzaumetnoststripa/
• https://twitter.com/Centar_za_strip/
Svi tekstovi i slike su (osim ako drugačije
nije naznačeno) pod slobodnom licencom Creative Commons: Autorstvo - Deliti pod
istim uslovima Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
Нема коментара:
Постави коментар