POEZIJA DUŠKA KRMPOTIĆA

DUŠKO KRMPOTIĆ

Duško Krmpotić, Subotica, R Srbija

Srpski pesnik i satiričar. Rođen je 15 juna 1987. u Subotici. Autor je nekoliko zbirki poezija i satire među kojima su: "Žrtvene stepenice"; "Ej, to ti je ovaj život!"; "Ko na damu pika"; ''Ljubav i ostale mentalne insuficijencije''; ''Na hiljade bubnjeva u mojoj glavi''; ''Ljubav poznam po lepoti'' i druge. Dve satire: "Črčkarije raspamećenih ličnosti" i "Čika Gvozden s kartonskim kutijama". Neka od dela su prevođena na italijanski, ruski, nemački i mađarski jezik.

***

U poplavi suza kosti mi stare,
momentom snova tek zarumenim,
jesi li spalila sve oltare?
Pred kojim sam hteo da te ženim.

Sanjive pesme nad maglom teku,
kad umre ljubav kobi nas čine,
jesi li pustila dole niz reku?
Sve one note i sve violine...

U sitne sate noći me plaše,
fali mi srce jako i lavlje,
jesi li klela Bogove naše?
Koje sam molio za tvoje zdravlje.

Ispraćam ptice koje se sele,
za život novi - naklon do poda!
Je l ti teže niz haljine bele;
od onog ropstva ova sloboda?

***

Spremno je nebo da kišu raspe,
oblak je odveć gord i čudan,
šta ću kad Svet odjednom zaspe
a jedini ja ostanem budan?

Po neka zjapa pesmama bunca,
vreme je melem za ranu duboku,
sretnem me često zalaskom Sunca,
kako se kupam u njenom oku...

U starosti dana se čini mlađa,
zažmure uši da ne čuje oko
i svakog jutra kada se rađa,
ko da me vuče negde... duboko...

Ukus života je ljutit i gorak,
telo mi sjate dusi i sene,
nek rekne vrag kad spazi mi korak:
- Kako si smeo doći bez žene!?

***

Dosta je samo da se setim,
i pokleknem kao trava...
kad bi duh bio da poletim
samo da čujem kako spava...

Skrio bih se kraj nje ćutke,
da na bosiljak zamiriše...
bio bih vazduh na trenutke,
samo da čujem kako diše....

Samoćom je veče gluvo,
samo me njeno oko divi...
bio bih skoro svako uvo,
samo da čujem kako živi...

Spozn'o bih plamen što žari sveću,
i za svako zlo da prokunem!
Dao bih život za njenu sreću -
A dal bi me čula kako trunem?

U zaboravu, pratiću siluetu,
spori koraci nam behu nagli...
kad budem starac sam na svetu...
... tražiću Nju... u svojoj magli.

... U mome telu, duši, krvi,
bezbrižna je kada noća...
(ako ne uspem da umrem prvi)
... zdrobiće me ta... samoća...