МЛАДИ ПЕСНИЦИ - ЉУБИЦА ВАСИЋ

Љубица Васић има 10 година, иде у четврти разред у ОШ „Филип Вишњић“. Воли да пише песме зато што има осећај као да ствара разне ликове, предмете и догађаје који су измишљени, могући, немогући или који су се већ десили. Члан је песничке радионице "Млади песници" коју води Миланка Берковић.

ПОПЕЋУ СЕ НА ВРХ ПЛАНИНЕ

Попећу се на врх планине
и видећу чоколадне долине
и цвеће од мармеладе...
Нико не може овај поглед да ми украде!

Појави се изнад планине
и чоколадне долине,
шарена слатка дуга
као поклон са топлог југа...

На врху те моје планине
топе се чоколадне долине
и сладолед од јагоде
из слатке маште нико не може да украде...

НА КРИЛИМА ДЕТИЊСТВА

На крилима срећно лебдим
са пријатељима новим,
мали је за нас овај свет
баш као мој омиљени цвет.

На крилима свог детињства
сањам нека нова царства,
децу бржу од петака
играрије за сваког ђака.

Летим само у сновима
срећна са новим другарима.
И ево ме дивни мој свете
да упознаш још једно дете.

ПОРОДИЧНА ЉУБАВ

Сваког дана кад се из школе вратим
чека ме моја брижна мама,
која мог млађег брата чува сама
и кува укусан ручак свакога дана.

Моја бака стално шије нешто
одећу нам са задовољством крпи вешто,
брине се и о мени и о бати
нико неће њене жеље да ускрати.

Мој брат увек по кући вашари
све мамине декорације квари,
бије у кући своје укућане
и нема више ниједне мане.

Тата је тата и ту је тачка
кад викне нико не сме да га чачка,
за игру је увек добар друг
и спреман је да испуни цео круг.