Ako se i vama sutra desi da se susretnete sa samim sobom, u parku, na ulici, uz stepenište, ne čudite se, nego lepo i učtivo pozdravite sebe, klimnite glavom i pitajte za zdravlje. Jedino, ne pitajte: kuda ćeš... jer vi ćete možda i ići tamo gde ste naumili, ali vaša senka će otići tamo gde sama želi. Znam čak ljude koji su se tako susretali i zdravili i po četiri puta sa svojim različitim senkama, i rastajali se.
Tako da, budite ljubazni kada se susretnete sutra sa sobom. Možda je ta senka u svemu bolja od vas samih?...
Saša MIĆKOVIĆ
NEMAN U MISLIMA PISCA
Svake se noći opasna neman,
Budi u glavi - a ja nespreman.
Lovi me, lomi... osećam stravu;
Neman obesno vilice širi,
Moje joj oko sred zuba viri,
Pred jutro nosi i moju glavu!
Svakoga jutra Anđeo Sjaja,
Progoni neman do zemnog kraja,
A moja glava prepuna rana,
Na rukama se Anđela leči,
Tek molitvene, utešne reči,
Duši smrvljenoj postaju hrana!
GLUVO DOBA
Dan se survava lako u veče što dolazi.
Napolju nema ljudi, šetača, niti ptica.
Čitav svet je nestao kao zgužvana skica.
Nebeski točak samo kovitla i tlo gazi.
Čini se da su stale kazaljke gradskog sata.
Tišinu tek remeti ledena Lepenica.
Vladaju gluva doba - vetrina, poledica.
I neka čudna jeza ljude stiže i hvata.
Noć je vladarka strave i Kragujevac tone
U beznađe mrkline, sunovrat Vasione.
A uplašene duše preneraženih ljudi,
Tek će u osvit zore spasiti prve vatre.
Srećan je onaj ko se bez noćnih mora budi,
Pre nego gluvo doba svaku dobrotu zatre!
RASCEP LIČNOSTI
Nekad sam voleo spore, duge šetnje,
Kraj reke, po šumi, s vetrom na kaputu.
U jeseni kišne ili noći letnje,
Koracima kratkim po travnatom putu...
Jednom, taman što je sumrak lagan pao,
Vraćao se kući uzanim puteljkom,
Zbunjen, uznemiren, najednom sam stao,
jer sam se susreo sa sopstvenom senkom.
Senka skide šešir i ja skinem isto,
Pozdrav senka i ja razmenismo tako.
Nakon toga dugo za senkom sam plako,
Jer sen ode k reci - zbog istine čisto,
Senka i ja smo se razdelili tada,
A i danas rascep u ličnosti vlada!
Нема коментара:
Постави коментар